Експлозија је погодила главни град, Кијев, а очигледно је да је ракета уништила административну зграду у другом највећем граду, Харкову, усмртивши цивиле.
Русија је у среду убрзала окупацију великог украјинског града, а руска војска тврди да њене снаге имају потпуну контролу над луком Херсон у близини Црног мора, а градоначелник је рекао да град „чека чудо“ да сакупи тела и обнови основне услуге.
Украјински званичници оспорили су руске тврдње, рекавши да је, упркос опсади града од око 300.000 становника, градска власт остала на месту и да су борбе настављене. Међутим, шеф регионалне безбедносне канцеларије, Генадиј Лагута, написао је на апликацији Телеграм да је ситуација у граду тешка, да нестаје хране и лекова и да је „много цивила повређено“.
Уколико буде заузет, Херсон би постао први већи украјински град који је пао у руске руке откако је председник Владимир В. Путин покренуо инвазију прошлог четвртка. Руске трупе такође нападају неколико других градова, укључујући престоницу Кијев, где су током ноћи пријављене експлозије, а чини се да су руске трупе близу опкољавања града. Ево најновијих дешавања:
Руске трупе стално напредују ка опкољавању већих градова на југу и истоку Украјине, а извештаји говоре о нападима на болнице, школе и критичну инфраструктуру. Наставиле су опсаду централног Харкова, где је владина зграда очигледно погођена ракетама у среду ујутру, остављајући град од 1,5 милиона становника без хране и воде.
Више од 2.000 украјинских цивила је погинуло у првих 160 сати рата, саопштиле су службе за ванредне ситуације земље, али број није могао бити независно потврђен.
Руске трупе су преко ноћи опколиле југоисточни лучки град Мариупољ. Градоначелник је рекао да се више од 120 цивила лечи у болницама због повреда. Према речима градоначелника, становници су испекли 26 тона хлеба како би пребродили предстојећи шок.
У свом обраћању о стању нације у уторак увече, председник Бајден је предвидео да ће инвазија на Украјину „ослабити Русију, а ојачати свет“. Рекао је да је план САД да забране руским авионима улазак у амерички ваздушни простор и да ће Министарство правде покушати да заплени имовину олигарха и владиних званичника повезаних са Путином део глобалне изолације Русије.
Друга рунда разговора између Русије и Украјине заказана је за среду након што на састанку у понедељак није постигнут напредак ка окончању сукоба.
ИСТАНБУЛ – Руска инвазија на Украјину ставља Турску пред озбиљну дилему: како да уравнотежи свој статус чланице НАТО-а и савезника Вашингтона са јаким економским и војним везама са Москвом.
Географске тешкоће су још израженије: Русија и Украјина имају поморске снаге стациониране у црноморском басену, али је споразум из 1936. дао Турској право да ограничи излазак бродова зараћених страна на море, осим ако ти бродови нису тамо стационирани.
Турска је последњих дана затражила од Русије да не шаље три ратна брода у Црно море. Највиши руски дипломата рекао је касно у уторак да је Русија сада повукла свој захтев да то учини.
„Пријатељски смо рекли Русији да не шаље ове бродове“, рекао је министар спољних послова Меврут Чавушоглу за телевизијску станицу Хабер Турк. „Русија нам је рекла да ти бродови неће проћи кроз мореуз.“
Господин Чавушоглу је рекао да је захтев Русије поднет у недељу и понедељак и да се односи на четири ратна брода. Према информацијама које Турска има, само један је регистрован у бази на Црном мору и стога испуњава услове за пролазак.
Али Русија је повукла своје захтеве за сва четири брода, а Турска је формално обавестила све стране Конвенције из Монтреа из 1936. године – према којој је Турска обезбедила приступ из Средоземног мора у Црно море кроз два мореуза – да је Русија то већ учинила.. Чавушоглу.
Он је нагласио да ће Турска примењивати правила уговора на обе стране у сукобу у Украјини, како је то прописано споразумом.
„Сада постоје две зараћене стране, Украјина и Русија“, рекао је. „Ни Русија ни друге земље не би требало да се овде увреде. Пријавићемо се за Монтре данас, сутра, све док постоји.“
Влада председника Реџепа Тајипа Ердогана такође покушава да процени потенцијалну штету по сопствену економију од западних санкција против Русије. Земља је позвала Москву да заустави агресију против Украјине, али још увек није увела сопствене санкције.
Алексеј А. Наваљни, најистакнутији критичар руског председника Владимира В. Путина, позвао је Русе да изађу на улице како би протестовали против „нашег очигледно лудог царског рата против Украјине“. Наваљни је у саопштењу из затвора рекао да Руси „морају стиснути зубе, превазићи своје страхове и иступити и захтевати крај рата“.
НОВИ ДЕЛХИ – Смрт индијског студента у борбама у Украјини у уторак истакла је изазов Индије да евакуише скоро 20.000 грађана заробљених у земљи након почетка руске инвазије.
Навин Шехарапа, студент медицине четврте године у Харкову, убијен је у уторак док је напуштао бункер да би набавио храну, саопштили су индијски званичници и његова породица.
Око 8.000 индијских грађана, углавном студената, и даље је покушавало да побегне из Украјине до касно у уторак, према подацима индијског министарства спољних послова. Процес евакуације је био компликован интензивним борбама, што је студентима отежало да дођу до препуног прелаза.
„Многи моји пријатељи су синоћ напустили Украјину возом. Ужасно је јер је руска граница удаљена само 50 километара од места где се налазимо, а Руси пуцају на територију“, рекао је доктор медицине друге године који се вратио у Индију 21. фебруара, за Студију Кашјап.
Како се сукоб последњих дана интензивирао, индијски студенти су пешачили километрима по леденим температурама, прелазећи у суседне земље. Многи људи су објавили видео снимке из својих подземних бункера и хотелских соба молећи за помоћ. Други студенти су оптужили снаге безбедности на граници за расизам, рекавши да су били приморани да чекају дуже само зато што су Индијци.
Индија има велику младу популацију и све конкурентније тржиште рада. Професионални факултети којима управља индијска влада имају ограничен број места, а дипломе приватних универзитета су скупе. Хиљаде студената из сиромашнијих делова Индије студирају за стручне дипломе, посебно медицинске дипломе, на местима попут Украјине, где то може коштати упола или мање него што би платили у Индији.
Портпарол Кремља рекао је да ће Русија послати делегацију касно у среду поподне на другу рунду разговора са украјинским представницима. Портпарол Дмитриј С. Песков није открио место састанка.
Руска војска је у среду саопштила да има потпуну контролу над Херсоном, регионалним центром од стратешког значаја за Украјину на ушћу реке Дњепар на северозападу Крима.
Тврдња није могла бити одмах потврђена, а украјински званичници су рекли да је, док је град био под опсадом, битка за њега трајала.
Ако Русија освоји Херсон, то ће бити први већи украјински град који је Русија освојила током рата.
„У граду нема несташице хране и основних потрепштина“, саопштило је руско Министарство одбране. „У току су преговори између руске команде, градске администрације и региона како би се решила питања одржавања функционисања социјалне инфраструктуре, обезбеђивања законитог реда и безбедности људи.“
Русија је покушала да опише свој војни напад као онај који је већина Украјинаца поздравила, чак и када је инвазија изазвала огромну људску патњу.
Олексиј Арестович, војни саветник украјинског председника Володимира Зеленског, рекао је да се борбе настављају у Херсону, који је пружао стратешки приступ Црном мору, близу пловних путева на Криму из совјетског доба.
Господин Арестович је такође рекао да руске трупе нападају град Криверич, око 160 километара североисточно од Херсона. Град је родни град господина Зеленског.
Украјинска морнарица оптужила је руску Црноморску флоту да користи цивилне бродове као заштиту – тактику коју наводно користе и руске копнене снаге. Украјинци оптужују Русе да су присилили цивилни брод под називом Хелт да уђе у опасна подручја Црног мора „како би окупатори могли да користе цивилни брод као живи штит да би се заштитили“.
Руски рат против Украјине већ је имао „значајне“ економске последице на друге земље, саопштили су Међународни монетарни фонд и Светска банка, упозоравајући да би растуће цене нафте, пшенице и других роба могле да подстакну већ високу инфлацију. Вероватно највећи утицај на сиромашне. Поремећаји на финансијским тржиштима могли би се погоршати ако се сукоб настави, док би западне санкције Русији и прилив избеглица из Украјине такође могли имати велики економски утицај, навеле су агенције у саопштењу. Међународни монетарни фонд и Светска банка додали су да раде на пакету финансијске помоћи у укупном износу већем од 5 милијарди долара за подршку Украјини.
Кинески главни финансијски регулатор, Гуо Шућинг, изјавио је у среду на конференцији за новинаре у Пекингу да се Кина неће придружити финансијским санкцијама Русији и да ће одржавати нормалне трговинске и финансијске односе са свим странама у сукобу у Украјини. Он је поновио став Кине против санкција.
Украјински председник Володимир Зеленски покушао је у среду да уједини земљу након што је још једна непроспавана ноћ прекинута бомбардовањима и насиљем.
„Још једна ноћ тоталног рата Русије против нас, против народа, је прошла“, рекао је у поруци објављеној на Фејсбуку. „Тешка ноћ. Неко је био у метроу те ноћи — у склоништу. Неко ју је провео у подруму. Неко је имао више среће и спавао је код куће. Друге су склонили пријатељи и рођаци. Једва смо спавали седам ноћи.“
Руска војска каже да сада контролише стратешки важан град Херсон на ушћу реке Дњепар, који ће бити први већи украјински град који ће Русија освојити. Тврдња није могла бити одмах потврђена, а украјински званичници су рекли да, иако су руске трупе опколиле град, борба за контролу се наставља.
Пољска гранична стража саопштила је у среду да је више од 453.000 људи побегло из Украјине на њену територију од 24. фебруара, укључујући 98.000 који су ушли у уторак. Агенција Уједињених нација за избеглице саопштила је у уторак да је 677.000 људи побегло из Украјине и да би више од 4 милиона на крају могло бити приморано да оде.
Кијев, Украјина — Данима је Наталија Новак седела сама у свом празном стану, гледајући вести о рату које се одвијају испред њеног прозора.
„Сада ће бити борбе у Кијеву“, размишљао је Новак у уторак поподне након што је сазнао за планове председника Владимира В. Путина за даљи напад на престоницу.
Пола миље даље, њен син Хлиб Бондаренко и њен супруг Олег Бондаренко били су стационирани на импровизованом цивилном контролном пункту, прегледајући возила и тражећи могуће руске вандале.
Хлиб и Олег су део новостворених Територијалних одбрамбених снага, специјалне јединице у оквиру Министарства одбране која има задатак да наоружава цивиле како би помогли у одбрани градова широм Украјине.
„Не могу да одлучим да ли ће Путин извршити инвазију или лансирати нуклеарно оружје“, рекао је Хлиб. „Оно што ћу ја одлучити је како ћу се носити са ситуацијом око себе.“
С обзиром на руску инвазију, људи широм земље били су приморани да доносе одлуке у делићу секунде: остати, побећи или узети оружје да бране своју земљу.
„Ако седим код куће и само гледам како се ситуација развија, цена је да непријатељ може победити“, рекао је Хлиб.
Код куће, госпођа Новак се спрема за могућу дугу свађу. Залепила је прозоре траком, спустила завесе и напунила каду водом за хитне случајеве. Тишину око ње често су прекидале сирене или експлозије.
„Ја сам мајка свог сина“, рекла је. „И не знам да ли ћу га икада више видети. Могу да плачем или да се сажаљевам, или да будем шокирана — све то.“
Транспортни авион аустралијског ратно-космијског ваздухопловства полетео је у среду за Европу, превозећи војну опрему и медицински материјал, саопштила је Заједничка оперативна команда аустралијске војске на Твитеру. Аустралијски премијер Скот Морисон рекао је у недељу да ће његова земља снабдети Украјину оружјем преко НАТО-а како би допунила несмртоносну опрему и материјал који је већ обезбедила.
Време објаве: 02.08.2022.